Novosti

Opasno zračenje solarijuma niko ne kontroliše

Posted by: admin

Vest preneta sa CINS

Kontrola ispravnosti solarijuma u Srbiji nije zakonom regulisana premda stručnjaci upozoravaju da sunčanje u neispravnim solarijumima može povećati rizik od dobijanja raka kože. Bez zakonske regulacije, održavanje tih uređaja koji nose rizik od kancera prepušteno je savesti vlasnika solarijuma, ali i privatnih firmi koje se mogu baviti servisiranjem, iako licence za obavljanje tog posla, prema rečima naših sagovornika, ne mogu da dobiju u Srbiji.

Piše: Anka Marković

Branislav Vulević, rukovodilac odeljenja za zaštitu od neojonizujućih zračenja u JP Nuklearni objekti Srbije upozorava da se, osim prirodnog UV zračenja koje emituje Sunce, sve više koriste veštački izvori UV zračenja poput lampi i kreveta za sunčanje, odnosno solarijuma.

Branislav Vulević, JP Nuklearni objekti Srbije

“U julu 2009. godine, nakon detaljnijih istraživanja, Međunarodna agencija za istraživanje kancera (IARC), deo Svetske zdravstvene organizacije (WHO), prebacila je UV lampe i krevete za sunčanje u grupu jedan tj. najveću kategoriju rizika od kancera – “kancerogeno za ljude”. Prema navedenom, treba izbegavati izlaganje UV zračenju, posebno osoba mlađih od 18 godina”, kaže Vulević za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Međutim, još veći problem po zdravlje ljudi može da nastane ukoliko je solarijumu istekao rok upotrebe ili su mu delovi neispravni. Dužim korišćenjem, solarijumske lampe se troše što dovodi do prestanka njihovog rada ili, što je još opasnije, emitovanja jednog od najštetnijih zračenja, takozvanog UVC zračenja.

“Delovi koji su najznačajniji i koji moraju da se menjaju (kod solarijuma) jesu lampe, reflektori i filteri. Ukoliko se, na primer, filter ne zameni, onda on emituje veći intenzitet zračenja i povećava se rizik od štetnih dejstava. Kod očiju, štetno zračenje može dovesti do katarakte i raka očiju“, kaže dr Zoran Mijatović, šef katedre za fizičku elektroniku Prirodno – matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Više polovnih solarijuma – veća opasnost od neispravnosti
Solarijum (foto:b92.net)

Podaci Uprave carina koje CINS poseduje (2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2011 i januar-mart 2012), pokazuju da je u proteklih jedanaest godina u Srbiju uvezeno više od dve hiljade polovnih i samo 126 novih solarijuma.

Veliki broj polovnih solarijuma u srpskim salonima mogao bi da znači i veću opasnost od njihovog kvarenja i emitovanja štetnih zraka, ali i pojačanu kontrolu od strane državnih institucija. Ipak, advokatica Zorica Hadžibabić napominje da u Srbiji ne postoje zakoni na osnovu kojih bi se kontrolisao uvoz polovnih ili novih solarijuma, kao ni oni koji bi uredili kontrolu ispravnosti ovih uređaja u salonima.

“Jedino što je zapravo tačno, i što se dešava u praksi, jeste da sanitarni inspektori pri Ministarstvu zdravlja kontrolišu higijenu i zaposlene, u smislu da li ispunjavaju sanitarne minimume i da li imaju uniforme i uredno overenu sanitarnu knjižicu. Ali, što se tiče samih uređaja, ne postoji kontrola’’, objašnjava Hadžibabić.

Ovo ne znači da kontrolu ispravnosti solarijuma ne rade privatne firme. Međutim, prema rečima Zorice Hadžibabić, one nemaju licencu, jer sistem licenciranja firmi koje bi se bavile servisiranjem solarijuma u Srbiji ne postoji. Zbog toga što država ovu oblast nije uredila zakonom, ispravnost solarijuma i opasnost po zdravlje njihovih korisnika ostaje samo na savesti vlasnika salona.

“Pre nekoliko godina smo imali slučaj da se u jednom solarijumu pokvario filter, tako da je zračenje u tom solarijumu bilo mnogo veće .Vlasnica solarijuma je sama pozvala majstora, jer je primetila da se mušterije žale. Međutim, to je retkost. Vlasnici ne žele da izgube svoje mušterije“, ističe Zoran Mijatović.

Prema njegovim rečima, neverovatno je što u Zakonu o zaštiti od nejonizujućih zračenja nema ni reči o solarijumima.

“U Zakonu se govori o električnim uređajima, antenama, izvorima UV zračenja, ali ne i o solarijumima, niti se uopšte pominju ozbiljne posledice njegovog štetnog UV zračenja. Takav pravilnik fali’’, objašnjava Mijatović.

Ne postoji kontrola ispravnosti solarijuma

Novinari CINS – a su pokušali da saznaju da li neka institucija kontroliše ispravnost solarijuma. Prema pisanom odgovoru Uprave carina, uvoz korišćene opreme, solarijuma, vrši se uz podnošenje odgovarajućih dokumenata i to: fakture i izjave o uvozu korišćene opreme kojom se pod materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljuje da se uvoz vrši za uvoznika koji ima registrovanu delatnost za koju se koristi solarijum, dokaza iz Agencije za privredne registre i izjave da je oprema u stanju fizičke funkcionalnosti.

I sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja u pisanom odgovoru navodi da oni vrše određenu kontrolu solarijuma u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonom o sanitarnom nadzoru, odnosno pravilnicima donetim na osnovu njih.

“Ministarstvo zdravlja preko sanitarnih inspektora na osnovu navedenih propisa kontroliše solarijume u delu: propisanog standarda, kvaliteta i određene namene; redovnog tehničkog i higijenskog održavanja (da li se unutrašnje površine solarijuma pre svake upotrebe tretiraju dezinfekcionim sredstvom prema uputstvu proizvođača) i integriteta površina“, navodi se u odgovoru Ministarstva zdravlja.

Nakon što je CINS tražio od Ministarstva da razjasni koje konkretno radnje sprovode kada kontrolišu solarijume, u pisanom odgovoru smo dobili spisak delatnosti među kojima se nalaze provera da li je obezbeđeno korišćenje tople i hladne tekuće vode, kontrola sanitarno higijenskog stanja prostorija, način držanja čistog rublja i odlaganje upotrebljenog rublja i druge aktivnosti. Kontrola ispravnosti solarijuma se nigde ne navodi.

Prema rečima profesora Mijatovića, Ministarstvo zdravlja nema mogućnost, ali ni zakonsku obavezu, da vrši kontrolu ispravnosti ovih uređaja, jer ne postoje zakoni niti pravilnici koji uređuju ovu oblast.

,,Znate šta, oni verovatno vrše tehničku kontrolu koja se odnosi na električnu instalaciju, električnu isparvnost i ostale kontrole u tom smislu, a što se tiče lampica, filtera, jačine, da li i sam aparat radi – to ne’’, pojašnjava Mijatović.

Novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije su mesecima pokušavali da, u saradnji sa stručnjacima, izvrše merenje zračenja solarijumskih lampi u salonima u Novom Sadu kako bi utvrdili nivo zračenja koje te lampe emituju. Međutim, nijedan od kontaktiranih salona nije pristao na ovu vrstu merenja.

Tekst je nastao u okviru CINS-ovog programa „Škola istraživačkog novinarstva 2011/2012“, uz podršku „National Endowment for Democracy“ (NED)