Novosti

Koliko zrače kućni aparati

Posted by: admin

Vest preneta sa Politika Online

Politika
Ivana Albunović, Stefan Despotović
objavljeno: 03.08.2012.
autor teksta:
dr Branislav Vulević
rukovodilac odeljenja za zaštitu od nejonizujućih zračenja u JP „Nuklearni objekti Srbije

Merenje zračenja više od 20 aparata koji se koriste u domaćinstvu pokazuje da ne zrače samo uređaji poput mikrotalasne, mobilnog telefona ili kompjutera, već i aparati kao što su mikser, fen za kosu, toster ili ventilator

Svi kućni aparati, telefoni, laptopi pa čak i sat na zidu zrače, ali za sada niko ne može pouzdano da kaže koliki uticaj takvo zračenje ima na ljudskog zdravlje.

Merenje jačine zračenja sprovedeno u Srbiji (uključilo merenje zračenja više od 20 aparata koji se koriste u domaćinstvu) pokazuje da ne zrače samo uređaji poput mikrotalasne, mobilnog telefona ili kompjutera, već i aparati kao što su mikser, fen za kosu, toster ili ventilator. Ipak analiza JP „Nuklearni objekti Srbije” ukazuje da pristojna udaljenost od ovih uređaja drastično snižava nivo zračenja magnetne indukcije praktično do beznačajne. Zračenja svih ovi uređaja u domaćinstvu koji nas okružuju pripadaju grupi nejonizujućih zračenja (ono zračenje koje ne može da izazove nikakve hemijske promene u organizmu, radioaktivnost i slično). Jonizujuća zračenja su, sa druge strane, veoma opasna radioaktivna zračenja.

– Ovi uređaji vezani su za za ekstremno niske frekvencije za frekvencije od 50 herca (Hz) i kada govorimo o zračenju kućnih aparata uglavnom mislimo na električna i magnetska polja ekstremno niskih frekvencija. Inače nejonizjuća zračenja nisu toliko opasna, ne stvaraju hemijske procese, ali mogu da izazovu biološke promene, ali i ne moraju da imaju uticaj na zdravlje – objašnjava dr Branislav Vulević, rukovodilac odeljenja za zaštitu od nejonizujućih zračenja u JP „Nuklearni objekti Srbije”.

On kaže da su granične vrednosti su suštini diskutabilne jer se i dalje rade istraživanja i prikupljaju podaci. Iz tabele se ipak može nedvosmisleno zaključiti da jačina električnog polja ali magnetske indukcije opada sa rastojanjem, a da se solidna bezbednost ostvaruje već na 30 do 50 centimetara udaljenosti od uređaja.

Poslednjih tridesetak godina u razvijenim zemljama sveta su u toku sveobuhvatna ispitivanja vezana za problematiku uticaja ovih polja na ljudski organizam. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je još 1996. godine pokrenula International EMF Project koji se bavi pitanjima vezanim za rizike usled izlaganja stanovništva električnim, magnetskim i elektromagnetskim poljima do 300 GHz. Projektom su obuhvaćeni podaci dobijeni od stručnih tela iz 54 zemlje i osam međunarodnih organizacija širom sveta. U novembru 1998. godine, u sklopu navedenog projekta, započet je proces harmonizacije nacionalnih standarda na globalnom nivou. Naime, nacionalni standardi pokazuju velike razlike u pogledu referentnih vrednosti. Priroda problema je multidisciplinarna i okuplja naučne timove svih profila. I pored toga naučna saznanja još nisu potpuna, čak i mišljenja eminentnih stručnjaka o mehanizmu nastajanja bioloških efekata nisu jedinstvena. Postoje li preporuke, mogu li stručnjaci da daju neke opšte savete kako da se zaštitimo? Problem zaštite u oblasti električnih, magnetskih i elektromagnetskih polja (0 Hz do 300 GHz) predstavlja, za sada, samo najosnovnije vidove zaštite zato što se u potpunosti još ne poznaju sva biološka dejstva ovih polja na ljudski organizam i uticaj na zdravlje, a samim tim i rizici usled izlaganja.

– Pošto se radi o „lokalizovanim poljima“ oko uređaja najbolji savet za zaštitu bio bi vezan za rastojanje od uređaja. Dakle, na rastojanju od 30 do 50 centimetara od uređaja nivo električnih i magnetskih polja (ELF) drastično opada pa se može smatrati da osoba koja rukuje uređajem može biti spokojna. Posebno treba obratiti pažnju na „električne satove“ pored kreveta – upozorava Vulević.

Ipak, još traju ispitivanja i medicina ne daje eksplicitan odgovor na pitanje da li izlaganje ovakvim zračenjima može da bude štetno po zdravlje ili ne.

– Ko god kaže da ne utiče nije u pravu, ali nije ni onaj ko kaže da ima uticaj. Ne mogu se dati tako ekstremni odgovori jer su istraživanja i dalje u toku – objašnjava dr Branislav Vulević. Za čitaoce „Potrošača” naš sagovornik odgovara i na neka najčešća pitanja vezana za zračenje uređaja najnovije tehnologije, oko kojih postoji i najviše kontroverzi.

Kućni aparati se priključuju na tzv. kućnu instalaciju (napon 220 V, frekvencija 50 Hz). Kada su samo uključeni na priključnicu („šteker“ – pod naponom) a ne rade, u njihovoj okolini stvara se električno polje ELF (ELF – Extremly Low Frequency). Konkretno se radi o frekvenciji električne mreže koja iznosi oko 50 Hz.

Kada se uključe, protokom struje kroz aparate, u okolini istih nastaje pored električnog i magnetsko polje ELF.

(Na osnovu navedenih podataka u tabelama i slici 1 vidi se da su navedena polja uglavnom „lokalnog karaktera“, tj. da vrednosti nivoa polja „uglavnom“ drastično opadaju sa rastojanjem).

MIKROTALASNE PEĆI
Bezbedne tek na četiri metra udaljenosti
Emituju mikrotalasno zračenje na frekvenciji oko 2,45 GHz. Mikrotalasno zračenje se u ovom slučaju koristi zbog izraženog „termičkog efekta“ na hranu koju zagrevamo. I mikrotalasno zračenje predstavlja deo frekvencijskog opsega koji pripada tzv. nejonizujućim zračenjima.
Što se tiče mikrotalasnih peći, situacija je ipak nešto drugačija nego kod drugih uređaja. Naime, nivo mikrotalasnog zračenja tokom rada mikrotalasne peći (tokom rada – posebno naglasiti), na osnovu dosadašnjeg iskustva, varira u zavisnosti od proizvođača i godine proizvodnje. Međutim, ako se ima u vidu uobičajeni način upotrebe mikrotalasne peći (par minuta), ne bi bilo na odmet da za to vreme korisnik bude udaljen bar četiri metra.

LAPTOPI
Zračenja koja nastaju usled rada laptopa uglavnom su elektromagnetska zračenja visokih frekvencija (RF zračenje – iznad 100 kHz), a po svojoj prirodi su slična zračenjima koje emituju televizori, di-vi-di plejeri, mikrotalasne pećnice i mobilni telefoni.
Na osnovu dosadašnjih merenja u blizini različitih tipova laptopa može se sa sigurnošću tvrditi jedino da se radi o „lokalizovanim” elektromagnetskim poljima na samom telu laptopa koja drastično opadaju sa rastojanjem. Treba napomenuti i činjenicu da je RF zračenje uglavnom povećano na mestima gde se nalaze „hard disk” i konektori posebno kada se uspostavlja ili je uspostavljena internet veza.
Treba, međutim, znati i to da je zračenje laptop ekrana manje u odnosu na standardni monitor računara.
Rizici po zdravlje usled korišćenja laptopa još nisu u potpunosti sagledani, ali strane merodavne institucije preporučuju da se u slučajevima kada se predviđa duži rad ne drže na krilu. Navedeni predlog dobio je na značaju krajem maja 2011. godine usled stava Međunarodne agencije za istraživanje kancera (IARC) koja je klasifikovala RF zračenje u takozvanu grupu 2B (moguće kancerogen za ljude). Navedena klasifikacija znači da je broj dosadašnjih ispitivanja uticaja na zdravlje ljudi još mali za donošenje pouzdanih zaključaka i da treba da se nastavi sa istraživanjima.
Sve u svemu, do daljeg ostaje kontroverzno pitanje vezano za uticaj laptopa i drugih uređaja savremenog doba na zdravlje ljudi. Ovo posebno važi za najmlađi deo populacije koji i najviše koriste prednosti bežičnog prenosa informacija. O igricama i da ne govorimo.

MOBILNI TELEFONI
Zračenje mobilnog telefona pripada grupi takozvanih nejonizujućih zračenja, odnosno elektromagnetskom, radiofrekvencijskom (RF) zračenju. Važno je napomenuti da se radi o energijama koje ne jonizuju materiju, a to znači da se RF zračenja ne mogu upoređivati sa jonizujućim (radioaktivnim) zračenjem koje je neuporedivo opasnije po zdravlje ljudi.

Od svog postanka čovek živi u elektromagnetskom okruženju. Svetlost i toplota koji potiču od sunca predstavljaju osnovni vid prirodnog elektromagnetskog zračenja. Brzi tehnološki razvoj u protekle tri decenije povećava broj veštačkih izvora elektromagnetskih zračenja koji mogu da uzrokuju nove rizike.
U drugoj polovini XX veka započela su intenzivna istraživanja i epidemiološke studije o biološkim efektima RF zračenja. Paralelno sa ovim istraživanjima počeo je da raste i interes javnosti za moguće zdravstvene rizike usled izlaganja veštačkim izvorima, uslovljavajući, uglavnom, negativan stav javnog mnjenja. Uznemirenje javnosti posledica je lošeg i senzacionalističkog informisanja. Ovo se posebno odnosi na bazne stanice mobilne telefonije i, naravno, mobilne telefone. Zagrevanje bioloških tkiva je, do sada, jedini biološki efekat koji se sa najvećom sigurnošću može dokazati, kada se govori o izlaganju živih organizama RF zračenjima.

Sa porastom broja novih tehnologija u svakodnevnom životu, ljudi su kontinualno okruženi nižim nivoima RF zračenja koji nisu u stanju da prouzrokuju termičke efekte. Zbog toga poslednjih godina pitanje tzv. netermičkih efekata dobija na značaju. Na primer, korišćenje mobilnih telefona kao posledicu ima izlaganje dela glave, uključujući moždana tkiva, koje nije povezano sa značajnijim porastom temperature (maksimalno 0,2 stepena). Ljudi koji žive u blizini antena baznih stanica izloženi su niskim nivoima RF zračenja koji ne mogu biti povezani sa bilo kakvim povećanjem temperature bioloških tkiva. To je razlog zabrinutosti stanovništva zbog mogućih nespecifičnih simptoma kao što su glavobolja, nesanica, gubitak koncentracije…

Na osnovu dosadašnjeg nivoa znanja nema razloga za preteranu bojazan od štetnog uticaja mobilnih telefona na zdravlje ljudi, ali imajući u vidu činjenicu da ima sijaset nerešenih pitanja čije odgovore očekujemo u budućnosti (postojanje mogućih „netermičkih efekata”), poželjno je prihvatiti tzv. oprezan pristup problemu koji podrazumeva preventivu. Na osnovu toga, mogu se dati neobavezne osnovne preporuke za korišćenje mobilnih telefona:
– prva preporuka je da se korišćenje mobilnih telefona ne dozvoljava deci mlađoj od 12 godina, osim u hitnim slučajevima, jer su organi u razvoju osetljiviji na elektromagnetske talase;
– druga preporuka je da se izbegava nošenje mobilnih telefona neposredno uz telo (iako mobilni telefon zrači samo kada se upotrebljava);
– treća, da razgovori budu što kraći;
– četvrta, da se prilikom razgovora redovno menja uho na kojem se drži uređaj i da se on ne približava uhu dok se ne uspostavi veza;
– peta, da se izbegava korišćenje mobilnog telefona kada je signal slab ili prilikom brzog kretanja (u automobilima ili drugim prevoznim sredstvima);
– šesta preporuka je da se više pribegava korišćenju SMS-a u komunikaciji.