Novosti

Ugrožena nuklearna bezbednost Srbije

Posted by: admin

Vest preneta sa Politika Online

Politika
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 15.08.2012

Radioaktivni otpad trenutno ostaje u spremištima generatora — dva stara hangara za skladištenje u Vinči su prepuna, dok novi objekat, Hangar 3, nema potrebnu licencu
Bezbednost – to bi trebalo da bude ključna šifra za rad Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije” (NOS). Ali, preduzeće koje upravlja nuklearnim poslovima zemlje, trenutno nema novac za plate, a prethodna vlada, nije čak ni predvidela NOS u budžetskoj stavci za tekuću godinu.
Novac, međutim, nije najveća nevolja sa nuklearnom bezbednošću Srbije. Prema tvrdnji izvršne direktorke NOS-a Jadranke Đuričić, hangari 1 i 2, (H1 i H2), stari objekti, koji podsećaju na ostatke napuštenih fabrika, odavno su prepunjeni i u njih ne može da se skladišti novi radioaktivni otpad.
– Otpad iz cele Srbije, poput radioaktivnih javljača požara, radioaktivnih gromobrana, otpada iz medicinskih institucija, trenutno ostaje u spremištima generatora, ali ne znamo dokle će takvo stanje moći da traje – kaže izvršna direktorka, ukazujući da NOS iščekuje da konačno dobije licencu za moderni, novoizgrađeni hangar 3 (H3).
– NOS je predao Agenciji za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije sve moguće papire za licencu za hangar 3. On je neophodan, jer i dan danas, ne postoje zvanični zapisi o skladištenju radioaktivnog otpada bivše Jugoslavije u hangaru 1. Postojale su neke sveske i deo tih svezaka smo našli, ali nismo sigurni da je to sve – napominje ona, dok predsednica Upravnog odbora NOS-a Uranija Kozmidis-Luburić, iznosi još uznemirujući podatak:
– Najgore od svega je što možemo naići na svakakva iznenađenja u hangaru 1 – ističe predsednica UO NOS-a.
Upravo zbog lošeg stanja dva prastara skladišta, Agencija za atomsku energiju i američki Stejt department pritisli su, ili preporučili, kako vam drago, da se napravi novo skladište – hangar 3. Naime, jedna od tajni koja može da se krije u ovim starim skladištima, recimo, može biti „kobalt 60”, koji se koristi u industriji, medicini, naučnim istraživanjima, a delom ga ima i u radioaktivnim gromobranima. Međutim, eventualnom krađom i zloupotrebom, od njega bi mogla da se izradi „prljava bomba”, a slična opasnost preti i od eventualne krađe „cezijuma 137”.
Prema podsećanju predsednice UO NOS-a, u Vinči su se u skorije vreme dogodila dva akcidenta – jedan u prostorijama instituta, kada je poplavljen „žuti kolač”, otpadni materijal uranijuma koji je radioaktivan i može se koristiti u terorističke svrhe.
– Mi čak nismo znali da postoji i da je bio u jednoj od laboratorija Instituta „Vinča”. Drugi akcident dogodio se u reaktoru „A”, ali to je zapravo bio rutinski eksperiment. Oko tog događaja je podignuta velika prašina, ali je komisija Ministarstva za nauku pokazala da nije bilo zapravo nikakvog povećanog zračenja, osim uobičajenog, već da su se dogodile greške u proceduri koja nije do kraja formulisana – precizira Luburić.
Međutim, upravo je procedura razlog zbog koga NOS-u još nije izdata licenca za hangar 3. Direktorka Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije dr Mirjana Radenković, kaže da je „razmatranje zahteva za dopunu licence za upravljanje radioaktivnim otpadom i to za puštanje u rad i korišćenje privremenog skladišta radioaktivnog otpada H3, pokazalo da nisu ispunjeni svi uslovi za izdavanje dopune licence”.
– Nakon određenih izmena, ostao je nezadovoljen još uslov da JP „Nuklearni objekti Srbije” dostavi dokaz o organizovanju nezavisnog monitoringa u okolini nuklearnih objekata u skladu sa čl. 56. Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti– navela je dr Radenković u pisanom odgovoru.
Na pitanje zašto NOS nije dostavio dokaz o organizovanju nezavisnog monitoringa, predsednica UO NOS-a kaže da Laboratorija za zaštitu, koja treba da vrši taj nezavisni monitoring, pripada Institutu za nuklearne nauke u Vinči.
– Ta laboratorija je inače obavezna da vrši takav monitoring, ali iz meni nepoznatih razloga, ona ne sklapa ugovor sa NOS-om o nezavisnom monitoringu – kaže Luburić, svedočeći, zapravo, o neverovatnom apsurdu koji se događa u Vinči. Jer, monitoring se vrši pumpama koji pripadaju NOS-u.
Na istom placu, pod još misterioznim okolnostima, davne 1948. godine, podignut je istraživački nukleus za realizaciju nuklearnog programa Titove Jugoslavije, koji je vremenom postao ugledni naučni institut. I taj institut, i pre dve godine osnovani NOS,koji je preuzeo poslove nuklearne bezbednosti od instituta, jesu državne firme. U javnosti je poznata surevnjivost koja vlada između njih, ali, čak i da vlada ugasi NOS, radioaktivni otpad ostaje, kao i dva stara hangara, koji još kriju nuklearne tajne bivše Jugoslavije. Nuklearni poslovi, kako god bilo, ostaju državni. Dokle će država tolerisati ovakvo stanje među nuklearnim državnim partnerima na istom placu?
Podsećajući da je NOS osnovala prethodna vlada sa isključivim ciljem da zbrinjava i nadzire radioaktivni otpad u našoj zemlji, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, zadužen za nauku i visoko obrazovanje profesor dr Radivoje Mitrović, pojašnjava da su mnoge pojedinosti u vezi s tim u javnosti ostale i dan-danas nedovoljno razjašnjene.
– U proteklih godinu dana dogodili su se incidenti, srećom bez opasnih posledica po zdravlje ljudi i okolinu. Za njih su se međusobno optuživali čelnici Instituta za nuklearne nauke „Vinča” i Nuklearnih objekata Srbije. Zbog toga je u javnosti stvorena prilično nejasna i nepovoljna slika. Naše ministarstvo je pod svojevrsnim pritiskom i javnog mnjenja, stručne i naučne javnosti i suprotstavljenih strana da što pre preduzme neke mere. Očigledno je da ćemo morati da načinimo neke rezove. Nas na to – pored ostalog obavezuje i odluka nove vlade da se uvede štednja u svim državnim strukturama. Prinuđeni smo da ukinemo pojedina dvojna zaduženja i da razgraničimo nadležnosti – napominje profesor Mitrović.
Da li to podrazumeva status „kvo”, fuziju dva preduzeća, ili nešto treće? Profesor Mitrović za sada kaže da je neizbežno objedinjenje istraživačke i stručne pameti, i Vinče i NOS-a.
———————————————————————-
Bez ishitrenih koraka
– Nuklearna bezbednost je jedan od najbitnijih zadataka svake zemlje. Nadam se da ćemo to što pre operativno urediti. Već sam razgovarao s nekolicinom naših uglednih naučnika u zemlji i rasejanju, koji se kompetentno bave nuklearnom energijom. Još u prethodnom sazivu prikupili smo dovoljno stručnih nalaza i procena. Na osnovu njih ćemo temeljno i valjano odlučiti šta da preduzmemo. Naravno, nisam pristalica ishitrenih koraka koji se u stvarnom životu, najčešće, izjalove. Međutim, naši potezi slede, jer je to obaveza našeg ministarstva – napominje profesor dr Radivoje Mitrović.