Novosti

Radioaktivni otpad nastao tokom NATO bombardovanja se adekvatno i bezbedno čuva u JP „Nuklearni objekti Srbije“

Posted by: admin

Povodom teksta „Alarmantno: Srbiju u 2014. očekuje eksplozija malignih tumora!“ izjava dr Jagoša Raičevića, v.d. direktora JP „Nuklearni objekti Srbije“

Nekoliko dnevnih listova je prenelo izjavu predsednika Društva Srbije za borbu protiv raka, dr Slobodana Čikarića o tome da se u Srbiji iduće godine očekuje „eksplozija tumora, povezana sa NATO bombardovanjem“. Takođe se navodi i isticanje tvrdnje dr Čikarića „da se u Institutu u Vinči kod Beograda, još u neadekvatnim uslovima, čuva radioaktivni materijal prikupljen posle bombardovanja“.

Imajući u vidu netačnosti u tekstu (koje su moguće je, pogrešno interpretirane) smatram da bi bilo dobro ipak zbog mogućeg uznemirenja javnosti dati neka pojašnjenja.

1. Radioaktivni materijal se već četvrtu godinu čuva u „Nuklearnim objektima Srbije“ – Javnom preduzeću koje je osnovano upravo radi bezbednog i sigurnog čuvanja radioaktivnog materijala. „Nuklearni objekti Srbije“ jesu nastali odvajanjem „nuklearnog“ dela Instituta u Vinči, ali se ne mogu poistovetiti sa njime. Ovo je važno istaći zbog toga da se Institut u Vinči ne nađe odgovornim zbog poslova kojima se više ne bavi.

2. Radioaktivni materijal je smešten u poseban objekat – Hangar za skladištenje radioaktivnog otpada, u odgovarajućem zaštitnom kontejneru i pod stalnom je kontrolom stručnih službi Preduzeća. Uslovi pod kojima se čuva radioaktivni materijal sakupljen na jugu Srbije su adekvatni, u skladu sa domaćim zakonom i međunarodnim standardima, što potvrđuju i licence za skladištenje radioaktivnog otpada. Dakle, radioaktivni materijal je privremeno (ali sigurno) uskladišten, što znači da postoji odgovarajuća institucionalna kontrola, te o „neadekvatnim uslovima“ nema govora.

3. Netačna je tvrdnja da „to izađe iz organizma čoveka za 10 do 15 dana, u toku kojih načini štetu, pa će čovek dobiti rak koji će se videti nakon 5, 10 ili 20 godina“. Interna kontaminacija predstavlja dugotrajno ozračivanje, i ne može izjednačavati sa tzv. biološkim vremenom poluraspada.

4. Sve takozvane stohastičke efekte odlikuje određeni period latencije, odnosno neka vrsta „kašnjenja“ u ispoljavanju efekata, uglavnom kancera. Poznato je da se latentni periodi mogu podeliti u dve grupe. Prvu čine takozvani „koštani kanceri“ u šta spada leukemija (kancer koštane srži) i kancer kostiju; njihove vrednosti se kreću od dve do pet godina, sa određenim statističkim raspodelama, čiji bi opis izašao iz okvira ovog teksta. Pored tog latentnog perioda, kao nekog vremena iščekivanja hoće li ili ne doći do ispoljavanja efekta, postoji i daleko značajniji period, a to je period u kome se taj efekat ispoljava, odnosno pojavljuje (expression period) i koji traje (za slučaj leukemije) oko desetak godina. Dakle, radi se o vremenskim periodima i njihovim raspodelama, a ne striktno određenim datumima.

Dok se slučaj leukemije razmatra sa tzv. modelom apsolutnog rizika, koji je nešto jednostavniji, ostale grupe tzv. solidnih kancera se razmatraju modelima relativnog rizika, koji je nešto složeniji, i još manje daje za pravo bilo kome da da najavu „eksplozije kancera“ za određenu godinu ili kraći vremenski period. Latentni periodi za tzv. solidne kancere imaju prilično širok raspon, koji počinje od oko 15 godina, i ide i do 25 i više godina nakon ozračivanja. U oba slučaja, radi se o statističkim raspodelama, tako da se prosto sabiranje 1999+15=2014 nikako ne može smatrati početkom „eksplozije“ kancera.

Na kraju, naučni rezultati, potkrepljeni rezultatima epidemioloških studija, ukazali su da latentni period zavisi od veličine primljene doze zračenja (iako se radi o malim dozama): pri povećavanju doze, latentni period se smanjuje. Uz sve neodređenosti koje pri ovakvim razmatranjima stoje, može se očekivati – ali će to biti teško i dokazati – da će u narednom periodu biti povećan broj solidnih kancera onih koji su na jugu Srbije bili izloženi nekom od kritičnih puteva izlaganja (pre svega udisanjem). Najveći problem u izvođenju validnih zaključaka je činjenica što se radi o malim dozama zračenja, i o veoma maloj izloženoj populaciji. Te dve veličine stoje upravo obrnuto proporcionalno – za izvođenje validnih zaključaka – što je manja doza zračenja, posmatrana populacija mora biti što veća, što nije slučaj koji imamo na jugu Srbije.

Ovo ni na koji način ne opovrgava iskaze lekara o povećanim incidencama kancera.

Dr Jagoš Raičević
V.D. Direktora